О књизи: 2021 / Седео сам на клупи, пијуцкао газирану воду право из флаше и гледао Дарина како игра одбојку. Кажу да је сода лоша за стомак. Али није ме брига. Ако никада нисте имали прилику да пијете гас радиоактивне енергије из попуцале артерије бившег, онда нема потребе да се расправљате са мном око здраве исхране. У школи у којој сам некада учио постојао је спортски терен. Преко дана, наравно, није било дозвољено странцима, али се увече могло доћи и играти. Дружило се овде и неколико ученика једанаестог разреда, који су се вредно представљали као одрасли, и наши момци, бивши сурфери. Неки су мало старији од школараца, док други имају знатно више од тридесет. Да је Дарина била једина Промењена на терену, игра би била неправедна. Али против ње су играли чувари из Гнезда на Олимпијском стадиону, па је Дарининој екипи било тешко. Чувари су много бржи и јачи од жетелаца. Али жетеоци су, барем на Земљи, паметнији. Стражари су борци, убрзано су обучени. Тако да се Даринин тим и даље држао, па чак и повео. Падао је мрак, а на небу (кишна сезона се завршила недељу дана) Месечев прстен је сијао све јаче и јаче. Подигао сам главу тражећи Роса 128 међу звездама и нисам видео.